О нама - Историјат

Кратак преглед историје Поште

Традиција дуга 184 године.

Више од једног и по века, Пошта Србије представља стожер комуникације међу људима и један је од главних носилаца технолошког, привредног, економског и културног развоја државе и друштва.

Почеци поштанских услуга везују се за потребу за сигурним и правовременим преношењем важних порука српских војсковођа и владара за време владавине Турака, као и неометану комуникацију између престонице и покрајинских седишта, султана и Порте и паша и везира.

Историја поште у Србији започиње преношењем поште коњаницима, гласницима – татарима, касније дилижансама, а затим и железницом, аутомобилима, паробродом и авионима.

1805.
Током Првог српског устанка, Правитељствујушчи совјет организује мрежу за пренос писама за потребе Српске војске и органа власти.

1811.
Отварају се прве мензулане за пренос усмених и писаних саопштења за потребе државе.

1830.
Султанским хатишерифом од 29. августа, Србија добија овлашћење да организује поштанску службу за своје потребе.

1835.
3. фебруара кнез Милош издаје Указ: „... Завести и уредити поште и управљати њима...”.

1840.
Почетак јавног поштанског саобраћаја, 25. маја (7. јуна по новом календару) и отварање прве поште на Калемегдану у Београду.

1843.
Обнародовано је „Устројеније поштанског заведенија” (Уређење поштанске службе), први законодавни акт којим се постављају основни принципи поште као јавне службе.

1855.
Уводи се телеграфски саобраћај у Србији. Први телеграм отпремљен је из Крагујевца за Београд, чиме је започиње ера српских телекомуникација.

1866.
Доношење Закона о поштама, којим се регулишу увођење и употреба поштанских марака за плаћање поштарине, као и употреба поштанских кола за превоз пошиљака и путника.

1874.
Основан је Светски поштански савез (СПС) у Берну. Србија је била једна од двадесет две државе које су биле оснивачи СПС.

1883.
У Београду је инсталирана прва телефонска линија и обављен је први телефонски разговор.

1929.
Уведена је машина за франкирање поштанских пошиљака.

1945 – 1951.
Обнова и изградња поштанске мреже и објеката по завршетку Другог светског рата. Генерална дирекција ПТТ саобраћаја формирана је 1951. године.

1989.
Основан је Јавно предузеће ПТТ саобраћаја „Србија”, као јавно предузеће поштанског, телеграфског и телефонског саобраћаја са средствима за рад у државној својини.

1997.
Јавно предузеће ПТТ саобраћаја „Србија” трансформише се у Холдинг. Оснива се Предузеће за телекомуникације “Телеком Србија” а.д. као самостални привредни субјект.

2002.
Уведена услуга брзе доставе Пост-експрес (Post Express).

2008.
Сертификационо тело Поште постало је прво званично сертификационо тело у Србији које издаје квалификоване електронске сертификате.

2009.
Уведена ЕМС (Express Mail Service) услуга слања брзе поште у иностранство.

2010.
Пошта Србије постала је прва поштанска управа у југоисточној Европи која је имплементирала пословно-информациони систем за управљање ресурсима Предузећа – SAP.

2010.
Успостављање информационо-комуникационе мреже ПостНЕТ у све пословне објекте и развој технолошко-информационог систем ПостТИС.

2010.
Поштански адресни код – ПАК Поште Србије уврштен је у Universal Post Code Data базу Светског поштанског савеза.

2011.
Уведена услуга Пост-експорт – извоз робе, као подстицај предузетницима за извоз робе комерцијалног карактера по приступачним ценама.

2012.
Завршена реконструкција Регионалног поштанско-логистичког центра „Ниш” на 4.500 квадратних метара пословног простора.

2013.
Изграђен и адаптиран Регионални поштанско-логистички центар „Нови Сад”, са 4.500 квадрата савременог пословног простора, који омогућава нове логистичке сервисе.

2013.
Интеграција две пословне јединице ПТТ КДС и ПТТ НЕТ у јединствен пословни систем Пошта НЕТ.

2014/2015.
Почетак рада Регионалног поштанско-логистичког центра „Београд” од 28.000 квадрата савремено опремљеног пословног, складишног и прерадног простора. Започет тестни период аутоматизованог сортирања поштанских пошиљака.

2015.
Систем за аутоматско сортирање пошиљака повезан је са јединственим технолошко-информатичким системом ПостТИС, у коме су умрежене све јединице поштанске мреже. Пуштен је у рад Систем аутоматизованог сортирања пошиљака, који омогућава виши ниво квалитета услуга и обезбеђује услове за нове логистичке сервисе.

2016.
Пошта Србије почела je са пружањем услуге мењачких послова, чиме су грађани добили могућност да у овлашћеним поштама широм Србије обаве откуп и продају ефективног страног новца, по повољном курсу и без провизије.

2017.
На Google Play Store постављена је мобилна андроид апликација „Пошта Србије”, чијим бесплатним преузимањем корисници добијају могућност позивања курира, праћења статуса пошиљака и информисање о ценама и најближим поштама.

2018.
У сарадњи са поштанским управама у региону, Пошта је отпочела је да пружа услугу ПостПак – међународни откупни пакет, која омогућава лаку, брзу и сигурну дистрибуцију робе по приступачним ценама и наплату откупног износа од примаоца.
У циљу боље интеракције са корисницима и унапређења корпоративног имиџа, на друштвеној мрежи Фејсбук отворена је званична страница Поште Србије.

2019.
У склопу пројекта реконструкције и изградње нових поштанско логистичких центара, за потребе ПЛЦ „Крагујевац” купљен је нови објекат површине 2.060 м2, са циљем проширења капацитета, модернизовања технологије и унапређења поштанско-логистичких услуга.

2023.
Поштини пакетомати - глобални трендови у навикама корисника, као и интезиван раст online продаје доводе до повећања обима пошиљака и високих очекивања корисника у погледу стандарда уручења пошиљака. У том погледу користе се могућности које пружају савремена технолошка и информатичка решења и уводе системи за аутоматизовану испоруку пошиљака – набављено је 420 Поштиних пакетомата.
У циљу доприноса смањењу загађења животне средине, ЈП „Пошта Србије“, Београд је набавила 31 теретно возило на електрични погон за доставу поштанских пошиљака.

2024.
Наставак на активностима увођења система за аутоматизовану испоруку пошиљака проширењем мреже Поштиних пакетомата кроз набавку још 800 пакетомата.
Наставак праћења светских трендова електрификације возног парка резултирао је набавком 95 теретних возила на електрични погон.