Филателија

Значајни догађаји у уметничким минијатурама.

O usluzi

Реч филателија означава бављење сакупљањем, чувањем, излагањем и проучавањем поштанских марака.

Кратка историја и основни појмови

Увођење појма филателија везује се за круг француских сакупљача поштанских марака у другој половини 19. века.

Реч филателија је врло брзо ушла у све речнике и лексиконе и постала прихваћена, не само од оних који су се њоме бавили, већ и у свакодневном говору свих језика света. Из ње су настале и изведене речи које за основу имају „филатели”, од грчке речи philos – онај који воли, љубитељ:

  • филателија – бављење сакупљањем, чувањем, излагањем и проучавањем поштанских марака;
  • филателиста – онај који се бави сакупљањем поштанских марака;
  • филателистички – у значењу припадања овој делатности, као и многе друге речи, али се све оне односе на бављење филателијом у било ком облику.

Поштанска марка је стара више од 170 година.

6. маја 1840. године, прва поштанска мрака, познатија као „црни пени“ (марка од једног пенија, црне боје, са ликом краљице Викторије), уведена је у Великој Британији, чиме је отворен пут употребе овом „чудесном папирићу“ у наплати поштанских услуга.

Непосредно затим, већина европских и ваневропских земаља прихвата увођење поштанске марке, следећим редоследом: Швајцарска (Цирих, Женева) 1843, Бразил 1849. године, Баварска 1849. године, Француска 1. јануара 1850. године, Аустрија 1. јуна 1850, Пруска 1851 године, Русија 1857 године, Турска 13. јануара 1863. године.

Кнежевина Србија 1840. године отвара прве поште, када се уводе и први поштански жигови.

Законом о пошти, који је донет 1. маја 1866. године, званично је предвиђено да Правитељствујушћа књигопечатња (Државна штампарија) штампа и издаје поштанске марке, које су званично ушле у употребу као средство плаћања поштарине.

Када су у питању поштански жигови, они нису настали у једном тренутку и на једном месту. Њихова примена је условљавана убрзаним развојем и модернизацијом поштанске службе, отварањем нових пошта, као и све већом количином поштанских пошиљака у промету. У сваком случају, поштански жиг је као средство рада поште, истовремено био и идентификациони елемент времена и средине у којој је коришћен.

Поштанска марка, жигосана поштанским жигом у оквиру поштанског система односно поштанског система неке земље, налепљена на било коју поштанску пошиљку, представља потврду о плаћеној и наплаћеној поштарини за одређену врсту поштанске услуге у преносу пошиљке од пошиљаоца до примаоца.

Поштанска марка је због своје распрострањености, колекционарске и пропагандне привлачности, временом прерасла своју првобитну франкатурну намену. Постала је предмет посебне пажње поштанских управа, како у погледу њеног графичког и ликовног обликовања, тако и у погледу избора тема, садржаја и мотива. На овај начин, поштанска марка је, поред своје основне (франкатурне) вредности, постала и национално обележје једне државе, јер се квалитетним обликовањем и начином израде, а још више избором и презентацијом тема и мотива, јавности – домаћој и међународној – скреће пажња на историјска, културна, научна, уметничка, спортска, па и привредна достигнућа једне државе.


Филателистички речник

A

Нема појмова који почињу словом A.

Б

Нема појмова који почињу словом Б.

В

Вињета

Слика која повезује марке у табачићу (једна или више) на којој је приказан адекватан пратећи мотив и која служи да побољша укупан визуелни и графички изглед табачића.

Г

Нема појмова који почињу словом Г.

Д

Датум издавања поштанске марке

Датум пуштања пригодне поштанске марке у продају.

Ђ

Нема појмова који почињу словом Ђ.

E

Нема појмова који почињу словом E.

Ж

Нема појмова који почињу словом Ж.

З

Зубомер

Користи се да би се утврдила права врста и распоред зупчања. За одређивање величине зупчања, утврђена је међународно прихваћена мера којом се утврђује колико има рупица (зубаца) на дужини од два центиметара. Техника мерења је врло једноставна, марка се положи на зубомер и простим уједначавањем зубаца марке са подеоцима на зубомеру, чита се резултат.

Зупчање (перфорација)

Означава ситне прободе у одређеној величини и распореду на поштанским маркама, по њеним маргинама, у штампарском табаку. На тај начин поштанске марке се са лакоћом одвајају једна од друге (цепају) а да се, при правилном руковању, не оштећују. Најчешће поље испитивања, бар када је реч о зупчању марака, јесу варијације које настају приликом коришћења различитих алата.

И

Изложбени листови

Изложбени листови су израђени од финог полукартона и служе за опремање фиалтелистичких изложака. Формата су 210 x 297 мм.

J

Нема појмова који почињу словом J.

K

Карнет

Представља једну или више марака повезаних међусобно. За повезивање се користе корице са пригодним текстом, цртежима и другим илустрацијама.

Коверат првог дана

ФДЦ (First Day Cover, енгл.) је коверат који се појављује истога дана када и одговарајућа пригодна поштанска марка или серија марака. Својим мотивом и одговарајућим текстом у потпуности допуњује пригодну марку.

Каталог поштанских марака – каталогизација

Означава попис свих поштанских марака једне земље, или групе земаља, и то тако што се најпре означи година издања марке, евентуално датум (дан и месец), назив издања, аутор ликовних решења, начин израде (штампање) марке, врсте коришћеног папира и зупчање.

Л

Нема појмова који почињу словом Л.

Љ

Нема појмова који почињу словом Љ.

M

Максимум карта

Илустрована поштанска карта величине 9 x 14 цм или 10.5 x 15 цм. Поштанска марка се лепи на лице максимум карте и жигоше жигом првог дана. Према дефиницији Међународне филателистичке органицазије (FIPA), илустрација на карти мора да заузима минимум 75% површине једне стране карте. Такође, илустрација мора да буде повезана са мотивом на марки, али никако не сме да буде идентична.

Жиг којим је марка поништена мора бити јасно видљив. Када је у питању жиг „carte maximum“, он је позициониран на полеђини максимум карте. Ако је максимум карта у целини поштанско издање (поштанска карта, марка и жиг), онда се ради о „поштанским максимум картама”, а ако је максимум карту издала нека друга организација ради се о „филателистичкој максимум карти'” или о „приватним максимум картама”, у случају да је издавач појединац.

Н

Номинална вредност марке (номинала)

Званично исказана новчана вредност марке у националној валути.

Њ

Нема појмова који почињу словом Њ.

O

Нема појмова који почињу словом O.

П

Поштанска марка

Представља средство плаћања за одређену врсту поштанске услуге у преносу пошиљке од пошиљаоца до примаоца.

Пригодан поштански жиг

Поштански жиг места и датума са цртежом, симболом или пригодним текстом којим се такође допуњује пригодно издање поштанске марке.

Овај жиг се употребљава само у одређеној пошти, одређеног дана, а може имати различите облике. Ако се овим жигом жигошу марке на дан њиховог пуштања у оптицај, онда он уједно представља и „жиг првог дана”.

Промоције поштанских марка

Презентације нових издања поштанских марака и њихово физичко презентовање јавности са пратећом манифестацијом и објашњењем повода њиховог издавања.

Р

Нема појмова који почињу словом Р.

С

Серија (низ)

Поштанске марке, редовне и пригодне, могу се објављивати појединачно или у серијама. У издању марака у серији, уврштено је више марака, које могу бити истих или различитих номиналних вредности.

T

Табак и табачић

Представља број марака у штампарском табаку и зависи од одлуке поштанске управе, захтеваног формата саме марке, од тематске, мотивске и употребне намене издања.

Табак може бити:

  • са 25 марака (5x5);
  • са 20 марака – 4 различита мотива, са по 5 марака са припадајућим вињетама у средини табака која су без ознаке номиналне вредности. Марке и вињета свака за себе и све заједно, приказују одређен мотив који складно допуњују мотив самих марака;
  • са 16 марака – 4 различита мотива са по 4 марке;
  • са 10 марака (2x5)
  • „осмерац“ са 8 марака + 1 (вињета), где је на средини табачића вињета са прикладним пратећим мотивом.

Поштанска управа може издати и пригодан блок као својеврсно издање које може бити у серији са пригодним маркама, али може бити и само као једна марка.

Тираж

Укупан број одштампаних поштанских марака, редовних или пригодних, у једном издању.

Ћ

Нема појмова који почињу словом Ћ.

У

Углови

Начињени од специјалне провидне самолепљиве пластике и користе се за учвршћивање марака и максимум карата, ФДЦ коверата итд.

Ф

Филателистичка лупа

Користи се да се лакше уоче ситни мотиви и текстовне ознаке или да се лакше прочита или открије неки занимљив детаљ на марки. Лупом се прегледа квалитет марке, целовитост папира, број и стање зубаца. Најприкладнија је она која има увећање четири до пет пута.

Филателистичка пинцета

Основни део филателистичког прибора. Она је на врховима заобљена и тупа, а са спољне и унутрашње стране потпуно глатка, да се марка не би оштетила. Постоје филателистичке пинцете разних величина и облика, али су све оне по правилу од нерђајућег челика. Филателистичко правило гласи: „Марка се не хвата прстима, већ пинцетом”.

Филателистичке берзе

Скупови продаје и размене филателистичких производа, материјала и литературе, на којима излажу трговци, колекционари, филателистичка удружења и издавачи, па и поштанске управе.

Филателистички албум

Специјално израђена свеска тврдих корица и листова, у којој су одштампане репродукције поштанских марака, где се преко тога лепе оригиналне поштанске марке на одговарајуће припадајуће слике.

Филателистички класер

Мапа од листова са учвршћеним тракама од специјалне врсте пластике или целофана, у које сакупљачи марака улажу своје марке.

Филателистички прибор

У филателистички прибор спадају пинцете, лупе, албуми, класери, зубомери и друго.

Фото папир

Фото папир је најчешће тамне боје, прикладан је за опремање изложака, а користи се за излагање графичких приказа, мапа и графикона.

Х

Хавид

Двострана фолија израђена од посебног пластифицираног безбојног материјала. На полеђини је пресвучен слојем лепила, ради лакше манипулације и причвршћивања на картон или неку другу позадину, да би се у њега уметала поштанска марка. Служи да обезбеди чување, добру заштиту и јасну видљивост поштанске марке, блока, максимум карата, ФДЦ коверата или слично.

Ц

Нема појмова који почињу словом Ц.

Ч

Нема појмова који почињу словом Ч.

Џ

Нема појмова који почињу словом Џ.

Ш

Нема појмова који почињу словом Ш.