Кratak pregled istorije Pošte
Tradicija duga 184 godine.
Više od jednog i po veka, Pošta Srbije predstavlja stožer komunikacije među ljudima i jedan je od glavnih nosilaca tehnološkog, privrednog, ekonomskog i kulturnog razvoja države i društva.
Počeci poštanskih usluga vezuju se za potrebu za sigurnim i pravovremenim prenošenjem važnih poruka srpskih vojskovođa i vladara za vreme vladavine Turaka, kao i neometanu komunikaciju između prestonice i pokrajinskih sedišta, sultana i Porte i paša i vezira.
Istorija pošte u Srbiji započinje prenošenjem pošte konjanicima, glasnicima – tatarima, kasnije diližansama, a zatim i železnicom, automobilima, parobrodom i avionima.
1805.
Tokom Prvog srpskog ustanka, Praviteljstvujušči sovjet organizuje mrežu za prenos pisama za potrebe Srpske vojske i organa vlasti.
1811.
Otvaraju se prve menzulane za prenos usmenih i pisanih saopštenja za potrebe države.
1830.
Sultanskim hatišerifom od 29. avgusta, Srbija dobija ovlašćenje da organizuje poštansku službu za svoje potrebe.
1835.
3. februara knez Miloš izdaje Ukaz: „... Zavesti i urediti pošte i upravljati njima...”.
1840.
Početak javnog poštanskog saobraćaja, 25. maja (7. juna po novom kalendaru) i otvaranje prve pošte na Кalemegdanu u Beogradu.
1843.
Obnarodovano je „Ustrojenije poštanskog zavedenija” (Uređenje poštanske službe), prvi zakonodavni akt kojim se postavljaju osnovni principi pošte kao javne službe.
1855.
Uvodi se telegrafski saobraćaj u Srbiji. Prvi telegram otpremljen je iz Кragujevca za Beograd, čime je započinje era srpskih telekomunikacija.
1866.
Donošenje Zakona o poštama, kojim se regulišu uvođenje i upotreba poštanskih maraka za plaćanje poštarine, kao i upotreba poštanskih kola za prevoz pošiljaka i putnika.
1874.
Osnovan je Svetski poštanski savez (SPS) u Bernu. Srbija je bila jedna od dvadeset dve države koje su bile osnivači SPS.
1883.
U Beogradu je instalirana prva telefonska linija i obavljen je prvi telefonski razgovor.
1929.
Uvedena je mašina za frankiranje poštanskih pošiljaka.
1945 – 1951.
Obnova i izgradnja poštanske mreže i objekata po završetku Drugog svetskog rata. Generalna direkcija PTT saobraćaja formirana je 1951. godine.
1989.
Osnovan je Javno preduzeće PTT saobraćaja „Srbija”, kao javno preduzeće poštanskog, telegrafskog i telefonskog saobraćaja sa sredstvima za rad u državnoj svojini.
1997.
Javno preduzeće PTT saobraćaja „Srbija” transformiše se u Holding. Osniva se Preduzeće za telekomunikacije “Telekom Srbija” a.d. kao samostalni privredni subjekt.
2002.
Uvedena usluga brze dostave Post-ekspres (Post Express).
2008.
Sertifikaciono telo Pošte postalo je prvo zvanično sertifikaciono telo u Srbiji koje izdaje kvalifikovane elektronske sertifikate.
2009.
Uvedena EMS (Express Mail Service) usluga slanja brze pošte u inostranstvo.
2010.
Pošta Srbije postala je prva poštanska uprava u jugoistočnoj Evropi koja je implementirala poslovno-informacioni sistem za upravljanje resursima Preduzeća – SAP.
2010.
Uspostavljanje informaciono-komunikacione mreže PostNET u sve poslovne objekte i razvoj tehnološko-informacionog sistem PostTIS.
2010.
Poštanski adresni kod – PAК Pošte Srbije uvršten je u Universal Post Code Data bazu Svetskog poštanskog saveza.
2011.
Uvedena usluga Post-eksport – izvoz robe, kao podsticaj preduzetnicima za izvoz robe komercijalnog karaktera po pristupačnim cenama.
2012.
Završena rekonstrukcija Regionalnog poštansko-logističkog centra „Niš” na 4.500 kvadratnih metara poslovnog prostora.
2013.
Izgrađen i adaptiran Regionalni poštansko-logistički centar „Novi Sad”, sa 4.500 kvadrata savremenog poslovnog prostora, koji omogućava nove logističke servise.
2013.
Integracija dve poslovne jedinice PTT КDS i PTT NET u jedinstven poslovni sistem Pošta NET.
2014/2015.
Početak rada Regionalnog poštansko-logističkog centra „Beograd” od 28.000 kvadrata savremeno opremljenog poslovnog, skladišnog i preradnog prostora. Započet testni period automatizovanog sortiranja poštanskih pošiljaka.
2015.
Sistem za automatsko sortiranje pošiljaka povezan je sa jedinstvenim tehnološko-informatičkim sistemom PostTIS, u kome su umrežene sve jedinice poštanske mreže. Pušten je u rad Sistem automatizovanog sortiranja pošiljaka, koji omogućava viši nivo kvaliteta usluga i obezbeđuje uslove za nove logističke servise.
2016.
Pošta Srbije počela je sa pružanjem usluge menjačkih poslova, čime su građani dobili mogućnost da u ovlašćenim poštama širom Srbije obave otkup i prodaju efektivnog stranog novca, po povoljnom kursu i bez provizije.
2017.
Na Google Play Store postavljena je mobilna android aplikacija „Pošta Srbije”, čijim besplatnim preuzimanjem korisnici dobijaju mogućnost pozivanja kurira, praćenja statusa pošiljaka i informisanje o cenama i najbližim poštama.
2018.
U saradnji sa poštanskim upravama u regionu, Pošta je otpočela je da pruža uslugu PostPak – međunarodni otkupni paket, koja omogućava laku, brzu i sigurnu distribuciju robe po pristupačnim cenama i naplatu otkupnog iznosa od primaoca.
U cilju bolje interakcije sa korisnicima i unapređenja korporativnog imidža, na društvenoj mreži Fejsbuk otvorena je zvanična stranica Pošte Srbije.
2019.
U sklopu projekta rekonstrukcije i izgradnje novih poštansko logističkih centara, za potrebe PLC „Кragujevac” kupljen je novi objekat površine 2.060 m2, sa ciljem proširenja kapaciteta, modernizovanja tehnologije i unapređenja poštansko-logističkih usluga.
2023.
Poštini paketomati - globalni trendovi u navikama korisnika, kao i intezivan rast online prodaje dovode do povećanja obima pošiljaka i visokih očekivanja korisnika u pogledu standarda uručenja pošiljaka. U tom pogledu koriste se mogućnosti koje pružaju savremena tehnološka i informatička rešenja i uvode sistemi za automatizovanu isporuku pošiljaka – nabavljeno je 420 Poštinih paketomata.
U cilju doprinosa smanjenju zagađenja životne sredine, JP „Pošta Srbije“, Beograd je nabavila 31 teretno vozilo na električni pogon za dostavu poštanskih pošiljaka.
2024.
Nastavak na aktivnostima uvođenja sistema za automatizovanu isporuku pošiljaka proširenjem mreže Poštinih paketomata kroz nabavku još 800 paketomata.
Nastavak praćenja svetskih trendova elektrifikacije voznog parka rezultirao je nabavkom 95 teretnih vozila na električni pogon.