18.1.2022.
Zoran Đorđević povodom navoda o funkcionisanju ekspoziture u Zemunu
„Prevashodni zadatak novog poslovodstva JP „Pošta Srbije”, i moj lično, jeste – pored ostvarenja što boljih poslovnih rezultata, unapređenja postojećih i razvoja novih usluga u svim sferama poštanskog saobraćaja – stvaranje najboljih mogućih uslova za rad zaposlenih i konstantna briga za poboljšanje njihovog radno-pravnog i socijalnog položaja i statusa”.
„U tom procesu, uloga sindikalnih organizacija ima nemerljiv značaj, kao partnera sa kojima, u sinergičnom delovanju, uz dogovor i međusobno uvažavanje, ostvarujemo zajednički cilj – svakodnevno napredovanje naše zajedničke kuće, Pošte Srbije – što je, svakom dobronamernom i politički neostrašćenom, već vidljivo i u proteklom jednogodišnjem periodu, kroz značajno poboljšanje uslova rada, oličeno u porastu zarada zaposlenih, novim uniformama, rekonstrukciji postojećih i otvaranju novih poslovnih objekata, zanavljanju voznog parka, obnovi i nabavci novih i savremenijih sredstava za rad, organizaciji stručnog usavršavanja zaposlenih, kao i spremnosti poslovodstva da sa predstavnicima zaposlenih, u svakom trenutku, kroz razgovor i razmenu argumenata, pristupi rešavanju nekog od problema koje oni imaju u svom radu.
Stoga smatram krajnje neprimerenim, da ne upotrebim neku drugu reč, istupanje predstavnika jednog minornog sindikata na jednoj od televizija, u vezi sa poteškoćama nastalim u funkcionisanju naše ekspoziture u Zemunu, u celini bazirano na tendencioznim, naglašeno politički motivisanim poluinformacijama, pa i neistinama, koje po svojoj suštini ne predstavljaju izraz sindikalne zainteresovanosti i/ili zabrinutosti za probleme zaposlenih, niti odražavaju stvarno stanje stvari u konkretnom slučaju, već su klasičan primer jeftinog politikanstva i namerne medijske manipulacije. Sindikalna organizacija kojoj taj kolega pripada odavno je izgubila sva bitna sindikalna obeležja i pretvorila se u politički profilisanu i usmerenu organizaciju, kojoj „borba za radnička prava i briga za radnike” predstavlja tek paravan, ispraznu retoričku figuru, zloupotrebljenu i sada, kao i mnogo puta ranije, povodom nekih drugih problema”.